Blog

Samosabotaža: Kako da je prevaziđemo?

  |   Kako Da

Da li znate šta tačno predstavlja ovaj pojam?

Samosabotaža je onaj vid ponašanja koji stvara probleme pri ostvarivanju ciljeva. Na ovu strategiju nailazimo kada treba da se preduzime neka akcija zarad postizanja ciljeva. Tada osoba obično počne da otežava proces ostvarivanja ciljeva tako što se uglavnom ne uključuje nikako, ili to čini nedovoljno ili neadekvatno. Na neki način, sami sebi dajemo alibi za izostanak uspeha ili neostvarivanje sopstvenih potencijala.

Samosabotaža je strategija koja se koristi u situacijama koje ugrožavaju samopouzdanje. To znači da pribegavamo samosabotaži sa željom da ne ugrozimo svoj integritet, tako što ćemo radije izbeći situaciju u kojoj bismo mogli da doživimo neuspeh, nego što ćemo se usuditi da pokušamo.

Postoje individualne razlike i sklonosti da se ove strategije uvrste u uobičajen repertoar ponašanja. Sabotiranje sopstvenih napora može prerasti u životni stil i povratno onemogućiti osobu da uspešno funkcioniše u važnim oblastima života, kao što su interpersonalni odnosi i postignuća. Drugim rečima, kada se umereno koriste, strategije samosabotaže mogu biti korisne i imati adaptivnu ulogu, što je isto bitno da osvestimo kod sebe. Ali, u slučaju kada postanu uobičajeni obrazac ponašanja, prestaju da budu funkcionalne i onemogućavaju razvijanje šireg repertoara reakcija na zahteve realnosti.

Ako samosabotažu posmatramo kao strategiju čiji je osnovni cilj očuvanje samopouzdanja, onda bi se moglo reći da je za osobu prihvatljivije da se poziva na sopstvenu stidljivost ili anksioznost, nego da prizna kako nema hrabrosti da preuzme inicijativu. Slika o sebi i samopoštovanje će se lakše održati pozitivnim ako se neuspeh u interpersonalnoj sferi tumači trajnim osobinama, jer uz takvo tumačenje implicitno ide uverenje da se na to ne može uticati. Time se održava iluzija o nemogućnosti promene, a sopstvena odgovornost za budućnost interpersonalnih odnosa umanjuje. Šta je deo našeg životnog narativa koji smo uspostavili u detinjstvu, na osnovu roditeljskih zabrana, kao kod našeg orla na početku priče? Veoma često su te zabrane postavljane iz najboljih namera, te to doprinosi težem uviđanju problema.

Tehnike samosabotaže i načini da ih prevaziđete

Strah od uspeha ili, tačnije rečeno, strah od promene ukazuje na to da nam je često lakše da ostanemo u zoni komfora koja nam je poznata, nego da se pokrenemo i odlučimo za promenu, jer je neizvesno šta će nam ona doneti. Ali, dok se ne usudimo i ne krenemo, nećemo znati odgovor na pitanje šta nam promena može doneti.

Previše izbora nas dovodi ponekada do paralize odluke, što nas „ukopa“ u mestu, i onda ne krenemo ni jednim ponuđenim putem. Činjenica je da su najzanimljiviji ljudi na svetu imali zanimljive i složene puteve, kojima su išli pri ostvarivanju svojih životnih karijera. Upravo ovo nam pokazuje da nas to kretanje i skretanje sa puteva dovodi do pronalaženja onoga što želimo u životu.

Odustajanje kada nam se učini da je teško takođe je jedna od strategija sabotaže sopstvenih poduhvata. Za sve dobre i trajne stvari potrebno je vreme, i strpljenje. Ponekada nam se učini da je došlo do zastoja u nekim našim poduhvatima, i onda nas to frustrira i rado bismo izašli iz te frustracije. Uspešne ljude krasi osobina tolerancije na frustraciju, što nam ukazuje na to da je reč o osobama koje mogu da izdrže periode koji nisu prijatni ako im je krajnji cilj promena. To se kod nas naziva izdržljivošću u situacijama koje će sigurno proći.

Neozbiljan ili preozbiljan odnos prema novcu ukazuje na to da mu ne pridajemo adekvatnu važnost. To rezultira lošim navikama u trošenju (prečeste i nepotrebne kupovine, hronično trošenje unapred, život na kredit…), ili strahom od „siromaštva”, te uopšte ne vidimo razlog zašto bismo trošili novac na sebe, nego stalno „štedimo za preživljavanje”. Bitno je da napravimo razliku i usredsredimo se na ono što je stvarno važno i uložimo u svoj rast i razvoj. Ne treba zaboraviti ni neadekvatno raspolaganje sopstvenim vremenom, trošenjem istog na nebitne stvari i neproduktivne situacije i ljude. Čuvajte svoje vreme. Strukturirajte vreme prema svojim potrebama i željama (naravno, sa povremenim odstupanjima, ali i vraćanjem na postavljeno), i tada ćete povratiti moć i odgovornost za sopstveni život.

Odredite prioritete, šta je ono što treba da obavite, a šta je trivijalnost. To znači da ne morate da vidite svaki mejl, niti da odgovorite odmah na svaki poziv… Dok radite, trebalo bi maksimalno da posvetite pažnju upravo tome, te je dobro da isključite društvene mreže, a kada se odmarate, napravite otklon od posla i isključite poslovni telefon. Potrebne su nam pažnja i koncentracija za ono što radimo, tako da je dobro da isključimo ometajuće faktore kada god je to moguće.To nije lako jer živimo u vremenu koje podrazumeva da smo svugde i stalno, zato je potrebno da znamo šta su nam prioriteti u cilju kvalitetnijeg življenja.

Ne uzimajte 100 odsto odgovornosti za uspehe i neuspehe svakog projekta”. U tom slučaju, sebi povećavate mogućnost za osećaj krivice zbog eventualnog neuspeha, a drugima oduzimate moć u toku rada na projektu jer ste sve pripisali sebi.To bi značilo da odgovornost treba da se podeli prema dogovoru i da sa tim budemo zadovoljni. Samim tim, podeliće se ishod i rezultat rada na sve one koji učestvuju u realizaciji. Naučite da podelite i preuzmete odgovornost. Mi jedino imamo nedeljivu odgovornost za kvalitet i stil sopstvenog života, koji je često uslovljen okolnostima (tako da je bitno da pri tome vodimo računa o okolnostima koje su trenutne i prilagodimo se njima).

Vodite računa o svom narativu. Šta god da pričate sebi i o sebi, to je istina koju živite. Ako su te priče negativne, kao na primer: „Nikada neću biti dovoljno dobra”, „Nikada neću živeti život prema očekivanjima mojih roditelja”, „Nikada neću moći…”, vi ćete ih i ostvariti. Zato se i kaže da pazimo šta mislimo ili želimo, jer mi težimo da to i ostvarimo. Bitno je da osvestite svoje misli i da pustite one koje su vam nefunkcionalne i dizajnirate nove, kreativnije i korisnije misli, želje, obrasce ponašanja i akcije. Pošto ovo nije tako jednostavno, pre svega, počnite da slušate sopstvene misli, kako biste videli koliko tu ima negativnih sadržaja, zatim bar izbacite ovo „nikada”, a onda polako uvodite pozitivne narativne obrasce.

Budite samosvesni, uočavajte svoje greške, ali ne zadržavajte se previše na samokritici. Budite konstruktivan kritičar koji je uočio grešku, popravio je ako je moguće, a ako to nije moguće, onda je to lekcija za ubuduće. Učimo. Nastavimo da živimo!

Veoma je važno da za početak osvestimo samosabotažne tehnike koje koristimo, razumemo i prihvatimo zašto nam je to bilo potrebno, odlučimo šta ćemo sa tim, potražimo podršku ako zaključimo da nam je potrebna, i polako krenemo. Dajmo sebi vremena i strpljenja, dok uspostavljamo poverenje u sebe i ponovo se povezujemo sa svojim vrednostima i ciljevima.

 

izvor:cimopolitan.rs