Blog

Da li će nas veštačka inteligencija spasiti od najtežih bolesti?

  |   Tehnološka dostignuca

 

Kompjuteri su bili uspešniji od lekara u otkrivanju raka pluća na osnovu rezultata skenera u novom istraživanju i ponudili novi uvid u budućnost veštačke inteligencije u medicini.

Prepoznavanje obrazaca i tumačenje slika – ista veština pomoću koje ljudi čitaju rezultate skenera – veoma je obećavajuća oblast kada je reč o veštačkoj inteligenciji. Pohranjivanjem ogromnih količina podataka u sisteme nazvane veštačkim neuronskim mrežama, istraživači su uspeli da obuče kompjutere da prepoznaju obrasce povezane sa određenim stanjem.

Ovaj sistem prati algoritam i usput uči. Što više podataka pohranjuje, sve je precizniji. Ovaj proces naziva se duboko učenje i već se koristi kako bi kompjuteri mogli da razumeju govor i registruju objekte – tako autonomni automobil prepoznaje znak „stop“.

Gugl je stvorio sisteme koji patolozima pomažu u čitanju mikroskopskih slajdova, a oftalmolozima u dijagnostikovanju očnih bolesti. Istraživači iz Gugla i još nekoliko medicinskih centara u novom istraživanju su veštačku inteligenciju primenili na rezultatima skenera snimljenim za dijagnostikovanje raka pluća koji je samo u protekloj godini odneo 1,7 miliona života.

Skener, pored toga što otkriva rak, takođe identifikuje mrlje koje se kasnije mogu razviti u karcinom, tako da radiolozi mogu da razvrstaju pacijente u rizične grupe i procene kojim je pacijentima potrebna biopsija ili češća kontrola. Skener, međutim, može da previdi tumor ili benigne mrlje zameni za zloćudne, a različiti radiolozi koji pregledaju isti snimak mogu imati potpuno drugačija mišljenja.

Istraživači su pomislili da bi kompjuteri možda mogli da bolje obave posao od lekara. Stvorili su neuronsku mrežu i dali joj snimke pacijenata čije su dijagnoze već prethodno utvrđene.

“Čitav eksperimentalni proces izgleda kao da podučavate đaka u školi”, kaže dr Danijel Ce iz Gula, autor članka o istraživanju. “Koristimo ogromne setove podataka za obučavanje mašine, zadajemo joj lekcije i kvizove kako bi mogla da počne da uči šta je rak i šta se hoće, a šta neće razviti u karcinom u budućnosti.”

Sistem je testiran u 6.716 slučajeva u kojima je dijagnoza već poznata i u 94 odsto slučajeva postavio je tačnu dijagnozu. U poređenju sa šest izvanrednih radiologa, sistem dubokog učenja imao je manje lažnih pozitivnih i negativnih dijagnoza.

Dr Erik Topol, koji piše o veštačkoj inteligenciji u medicini, ali nije učestvovao u istraživanju, kaže: “Prilično sam siguran da će ovo otkriće biti korisno, ali se mora prvo dokazati.”

Radiolog koji pogrešno protumači snimak može naškoditi jednom pacijentu, dok sistem veštačke inteligencije koji ne funkcioniše savršeno može naškoditi mnogima, upozorava dr Topol. Pre nego što se ovaj sistem upotrebi u praksi, dodaje on, trebalo bi da bude testiran u stvarnim uslovima.

“Sarađujemo sa institucijama širom sveta kako bismo doznali koji je najproduktivniji način za implementiranje ove tehnologije u kliničku praksu”, kaže dr Ce. “Ne želimo da trčimo pred rudu.”

izvor;novosti.rs