Blog

Bajkovite kreacije za veliko “da” u životu

  |   Dom i porodica

Kad modelar i arhitekta udruže snage nastaju neobične venčanice. Motiv božura, koji se romantično šepuri na različitim delovima haljine, rad je Dragane Vasiliski, koja već 30 godina slika na svili

 Foto Z. Jovanović/ Privatna arhiva

NA prvi pogled neočekivana, ali odmah dopadljiva, kombinacija ručno oslikanih božura sa ostatkom raskošne haljine u beloj boji još je neobičnija kada shvatite da je reč o venčanici. Kako i ne bi bila, kada je neobičan i spoj koji je zaslužan za nastanak ovih modela. Snage i ideje udružile su modelar Aleksandra Kronja i arhitekta Dragana Vasiliski. Reč je o veoma ambicioznim ženama sa velikim obavezama – Aleksandra ima četvoro dece, a Dragana, uz rad na fakultetu, paralelno i piše. Bio im je potreban jedan mesec i međusobno poverenje da naprave tri različita modela, koji su svetlost dana ugledali prvog maja, od kada traže svoju publiku. Teške i duge, rađene od američkog satena i svile, neke od haljina na sebi imaju mnoštvo ručno presvučenih dugmića, na leđima, a prelepi božuri, koji se romantično šepure u noti ciklame, nalaze se na različitim delovima. Dočarala nam ih je Dragana, koja već 30 godina slika na svili, iz hobija, a po vokaciji je profesor na fakultetu:

Ovim se bavim veoma dugo, od boravka u Maleziji 1987. godine, kad sam se prvi put susrela sa tom vrstom umetnosti – kaže Dragana Vasilski, dodajući da je reč o ljubavi na prvi pogled.

Od tada je, uz slikanje, radila i posebno zahtevnu batik tehniku, takođe na svili, pa joj je ovo prvo iskustvo rada na drugom materijalu.

– Bio je izazov sarađivati sa Aleksandrom upravo zbog ideje koja je i u samom naslovu našeg rada, “Umetnost koja se nosi” – kaže arhitekta. – Danas, u savremenom svetu, čovek i dalje želi da zadovolji svoju umetničku ljubopitljivost, ličnu potrebu za lepotom. Živimo u ubrzanom vremenu, punom tehnologije i drugih izazova, ali opstaje naš duboki unutrašnji poriv. Ovo je umetnost koja je na osobi koja je nosi i daje potpuno drugu dimenziju životu. Sasvim simbolično je bilo sve od početka, pa i u samom radu. Potpuno slučajno smo se upoznale. Tu je i simbolika venčanja, čina koji je iskonski u kulturi svih ljudi. I božur kao simbol kojim se otvaraju vrata novog života. Radost koju svaka devojka u momentu venčanja oseća preko naše haljine širi se dalje u svet. Koristila sam desetak različitih tonova, spektar boja, a način sam ja patentirala, kombinujem toplu i hladnu tehniku. Zaista sam uživala stvarajući i nadam se da će devojke koje budu obukle naše haljine osetiti svu našu želju i stremljenje za lepotom koju smo utkale u rad.

Ništa manje žara i radosti ne krasi ni Aleksandru, koja se 12 godina bavi modelarstvom, radeći krojeve i prototipove haljina za druge dizajnere. Pre godinu i po se osamostalila i pokrenula svoju liniju, a sa Draganom se udružila kad je došla na ideju da neke stvari mogu da se oslikaju i ubace kao delovi na venčanice.

 Dragana se rado odazvala pozivu, iako nije ni znala kako sam sve zamislila. Ljubav nas je povezala. Dragana je žena borac, kao i ja, a kad modelar sarađuje sa arhitektom dobije se remek-delo kakvo možda do sada Beograd još nije video – objašnjava Kronja. – Dodavale smo deo po deo, najpre sam radila haljinu koja je imala između šest i sedam klinova (delova poput sirena koje prave repove, uglove). Na drugom modelu božuri su na rukavima, od lakta, a treća ideja bila je da na osnovnoj haljini napravimo dugačku suknju koja će moći da se skida i samostalno nosi, a ona je oslikavana. Reč je o vrsti američkog satena za koji je Dragana morala da pravi podlogu da bi ga oslikala, mučila se sa tim. Na kraju smo dobile nešto što ni same nismo očekivale, sve smo “spakovale”, obavila sam tehnički deo, konstrukciju, napravila sve haljine i, kad se to sklopilo, izgleda kao bajka.

Zaista verujemo da će se svaka mlada koja u svoj novi život uplovi u venčanici ove dve dame osećati kao u bajci. A zar nije to ono o čemu sanjaju sve devojke?

– Možda su ljudi prezasićeni čipkama i tilovima, pa postoji klijentela za našu vrstu izražavanja. Znamo da nismo komercijalne, ali želja nam je da nađemo put do potrošača – kaže Aleksandra, dodajući da su do sada imale dva upita, za kasna venčanja krajem septembra – jedna mlada je iz inostranstva, a druga iz Beograda. Nek im je sa srećom!

SVE U ŽIVOTU JE GRADNjA

PITALI smo Draganu Vasilski da li se i prilikom ovog posla osećala kao da radi neku vrstu nadgradnje, poput one u arhitekturi:

– Imam neodoljivu potrebu da ostavim trag sa sobom i izrazim se. Kada slikam, ceo svet je moj, vreme kao da stane. Ako ne slikam, onda pišem, istražujem. Obožavam kreativnost i originalnost, u svemu što radim trudim se da budem drugačija, bez uzora. Janson u čuvenoj knjizi “Istorija umetnosti” kaže: “Šta znači originalnost? To je razlika između umetnosti i zanatstva”. Umetničko delo je bez ponavljanja, umetnost nosi trenutak stvaranja. Stvaralaštvo me ispunjava, to je vrednost života, da se čovek pronađe i uživa. Sve u životu je gradnja, počevši od misli. Svakog dana istražujemo, pravimo izbore i na osnovu njih pričamo svoju životnu priču.

NOSIVE I POSLE SVADBE

S OBZIROM na to da su sve haljine unikatne, ručno rađene, efektnih dezena i krojeva, pretpostavili smo da će mnoge dame želeti da ih nose ne samo na venčanju, nego i u “običnijim” životnim prilikama, što nam je Aleksandra i potvrdila:

– Može da ih nosi svako ko se u njima pronađe. Oslikanu suknju moguće je povezati sa drugom haljinom, a dužine iskorigovati i skratiti. Simbolikom i koloritom božura Dragana me je oborila sa nogu, dodavši čak i malo fluoroscentnih tonova, zelenih grančica “razbacanih” po haljini, što deluje impresivno. Imaćemo težak zadatak da nadmašimo ovakvu kolekciju.

izvor:novosti.rs