Blog

OBUZDAJTE DEČJE NESTRPLJENJE I NAUČITE DETE SAMOKONTROLI: evo šta savetuju psiholozi

  |   Dom i porodica

Između druge i treće godine deca su dovoljno svesna onoga što žele da dobiju i to odmah. Pritom ne umeju da kontrolišu emocije i reakcije, čemu treba da ih nauče roditelji.

Vaspitavati dete nikako nije lak posao i u praksi obično ne bude baš onako kako ste kao roditelj pla­nirali. Svako dete je individua za sebe, pa vaspitanje ne može da se nauči iz knji­ga.

Međutim, nije na odmet pročitati savete psihologa koji su do svojih zaključaka došli i potvrdili ih za vreme  dugogodišnje prakse. Mališani uzrasta od dve do tri godine posebno su zahtevni i njihovo odgajanje pravi je izazov za roditelje.

U tom periodu deca su svesna da su posebne ličnosti, znaju šta hoće, a šta ne, i mnogo toga već mogu da urade sama. Što se komunikacije tiče, njihovo znanje jezika je dovoljno da mogu da iskažu svoje želje, potrebe i ideje. Međutim, oni nisu sposobni za samokontrolu, veoma su nestrpljivi i hoće ono što su naumili istog trenutka, bez odlaganja.

Roditelji treba da pomognu mališanu da upravlja erupcijom svojih jakih osećanja  što nije nimalo lak zadatak. Emocinalni život vašeg deteta u tom uzrastu veoma je složen. Između druge i treće godine dete po prvi put počinje da shvata šta su to ponos, stid, krivica, sramota… S tim u vezi, po ponašanju su vrlo slični tinejdžerima jer im se raspoloženje i osećanja menjaju u trenu. U jednom momentu mogu biti veseli kad, recimo, dobiju željeni sladoled, a zatim očajni kad ga ispuste, i odmah briznuti u plač. Zato dvogodišnjacima i trogodišnjacima treba vaša pomoć kako bi shvatili kako da se nose sa svojim osećanjima.

Dete ima problem da savlada osećanja kad nešto priča i pokušava da objasni a vi ne razumete; kada kaže ne, ali zapravo misli da; kad u ljutnji baca igračke; kad ne prihvata zamenu – na primer, omiljeno ćebence je na pranju i nijedno drugo ne dolazi u obzir.

Šta pokazuje da dete ume da kontroliše osećanja?

Kada koristi reči ili gestove kako bi vam privuklo pažnju ili zatražilo pomoć; kada samo sebe uverava u nešto – na primer, srušila mu se kula od kockica i kaže da može da je napravi opet; kada koristi frazu „ljut sam” umesto da baca stvari i igračke po kući; kada ponavlja zapamćena pravila ili samo sebe prekoreva za nešto što je uradilo a nije dozvoljeno (ne otvaraj frižider, ne diraj telefon, ne trči na ulici).

Učenje da se izbori sa osećanjima i postupcima obično dođe samo, nakon treće godine, uz sve veći nivo savladavanja jezika kojim dete može da se izrazi, druženje s vršnjacima i primenu pravila. Iako dete neće „apsolvirati” samokontrolu sve do polaska u školu, a zapravo će je učiti celog života, evo šta možete da uradite kako biste mu pomogli da stekne ovu veštinu:

Čitajte mu knjige i potom razgovarajte o likovima iz njih, o njihovim postupcima i osećanjima. Na primer, pas je srećan jer je dobio kosku, ili meda je tužan zato što je izgubio igračku… Kroz ove primere dete uči da pokaže kako se oseća, što mu pomaže da stekne samokontrolu. Tada roditelji treba da mu sugerišu šta bi moglo da uradi svaki put kada se ne oseća lepo ili kako bi moglo da se ponaša u budućnosti ako bi se susrelo sa sličnim izazovom. Na primer, ukoliko je dete tužno što su baka i deka otišli kući, treba da mu objasnite kako ne mogu zauvek da ostanu, ali da uvek možete da ih pozovete telefonom ili video-pozivom, ili pak može da gleda album sa zajedničkim slikama kad god ih se uželi.

Izvor:.lepaisrecna.rs