Blog

Kad majka suviše čuva dete: To nije ljubav, to je problem!

  |   Dom i porodica

Ovaj model roditeljstva poguban je i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete

Da li ste roditelj koji sa svojim detetom radi svaki domaći zadatak, umesto njega rešava probleme u školi i s prijateljima, kontrolište svaki njegov korak?

 

Ukoliko ste se prepoznali u ovom opisu, možda ste, a da niste ni svesni, i vi takozvani “helikioter roditelji”.

 

Termin “helikopter roditelji” odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, lete oko dece, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru.

 

Iako kažu da nisu za “helikopter” model vaspitanja, istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve više roditelja koji svojoj deci, žargonski rečeno, ne daju da dišu.

Kod nas je ista situacija, kaže psiholog Milica Grujić.

 

“Termin dolazi iz američke psihologije, ali obuhvata sve roditelje koji se previše angažuju, previše bdiju u odnosu na svoju decu”, objašnjava ona.

 

Ovaj model roditeljstva poguban je i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete.

 

“Ozbiljna istraživanja kažu da je ovaj stil roditeljstva poguban za decu zato što im time šaljemo poruku da nemamo poverenja u njih, da ne verujemo dovoljno da će oni sami učiniti nešto dobro pa se zbog toga uvek mora neko od roditelja umešati.

 

I s druge strane, nije dobro zato što se deca moraju naviknuti odmalena na određenu vrstu frustracija kao sastavni deo života”, ističe Milica Grujić.

 

Ljubav roditelja prema detetu i njegovu brigu ne može razumeti onaj ko to nije osetio i doživeo. Međutim, stručnjaci kažu da postoji granica između brige i preterane brige.

“Roditelj treba biti uključen u život svog deteta, treba biti zainteresovan za to što se detetu događa, a isto tako treba pripremiti i dete i sebe da je normalno da se događaju greške, da je normalno da postoji frustracija i da se ne može dobiti sve na gotovo. Kao u svemu u životu, najteže je naći ravnotežu, ali ona je potrebna za optimum između kontrole i helikopter roditeljstva i nečega što se zove angažovan i zdrav roditelj”, zaključuje Grujić.

 

Ukoliko niste sigurni gde je granica i kako naći ravnotežu, nemojte se ustručavati i potražiti pomoć pedagoga ili psihologa, kako biste svom detetu omogućili normalno odrastanje, razvoj i osamostaljivanje.

izvor:stil.kurir.rs